Jelena Trpković Drugačija upravo zbog hrabrosti da spaja nove nivoe izraza i iznalazi mogućnosti komunikacije različitih umetnosti, Jelena Trpković je slikarka koja akumulira nasleđe istorije likovne umetnosti reaktuelizujući ga u duhu aktuelnog povratka. Jelena Trpković rođena je Beograđanka i slikarka nesvakidašnjeg, neprikosnoveno modernog izraza, završila je Fakultet likovnih umetnoisti u Beogradu u klasi profesora Stojana Ćelića 1976. godine.Godinu dana nakon diplomiranja postaje član ULUS-a, a zatim i magistrira na postidplomskim studijama kod svog mentors na osnovnim studijima iste godine, 1978.god.održana je njena prva samostalna izložba u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. U godinama koje su dolazile izlagala je u najeminentnijim gradskim prostorima, galerijama i muzejima, a broj kolektivnih izložbi na kojima je učestvovala je ogroman. Od 1980. do 2000. živela je na relaciji Beograd - Dubrovnik. Za sve to vreme Jelena Trpković je bila učesnik brojnih umetničkih kolonija u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko respektabilnih priznanja , među kojima je otkupna nagrada 18. okobarskog salona, kao i nagrada Muzeja primenjene umetnosti na 41.oktobarskom salonu. Od 2000. godine Jelena Trpković radi kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, na katedri za crtanje.
Jelena Kršić Artikulisanje promenljive ženskosti Jelena Kršić (1968) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, Odsek vajarstvo, u klasi prof. Nikole - Koke Jankovića (1993). Na konkursu „Karl Lagerfeld“ u Parizu dobija prvu nagradu za fotografiju, a na 46. internacionalnom salonu u Buenos Ajresu prvu nagradu za kolekciju fotografija. Bavila se i animiranim filmom u studiju „Dunav filma“ i video artom. Godine 1997. u Studentskom kulturnom centru u Beogradu organizuje performans iz dva dela pod nazivom „Virus“, koji u prvi plan stavlja odnos publike i kritike prema umetničkom delu. Učestvuje na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Težište rada ipak poslednjih godina stavlja na skulpturu koju izliva u bronzi. Izlaže u Budvi i Beloj Crkvi (2007) i Apatinu (2008), u Beogradu, Petrovcu, Tivtu i na Svetom Stefanu (2009).
Jovica Dejanović rođen je 1957. god. u Vranju. Diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, odsek slikarstvo u klasi profesora Nusreta Salihamidžića 1980. god. u Prištini. Clan ULUS-a od 1985. god. "...Od ciklusa "Stradanja", preko "Čađi i pozlate" do ciklusa pejsaža i "Znakova i znamenja" i ponovo pejsaža u njegovoj materijalizaciji egzistira potreba da se taloženjem hromatskih struktura dobije struktura palimpsesta sa koje se "čita" sva tragična slojevitost sudbine naroda kome pripada, potreba da se reaktualizuje mit o traganju za transcendentnom zemljom, o neminovnosti sudbine i lutanjima zemljom tame prema slabašnoj svetlosti izgubljenog raja. Traganje slikom za izvorima sopstvenoga usuda pokazuje, u njenoj fakturi, dramatično sukobljavanje suprotstavljenosti sveta u kojem nastaje. Dodirivanje dobra i zla, života i smrti predstavlja oblik autentičnog vizuelizovanja heterogene stvarnosti koju umetnik živi bez ostatka. Doživljavajući katarzu kroz vizuelizaciju epa o tragičnoj sudbini naroda on nastoji da ukaže na istinu da se jedan događaj nikada ne odigrava samo jednom već se odigrava i odigravaće se večno." -Izvod iz recenzije Srđana Markovića, istoričara umetnosti Nagrade: 1982. Nikšić, Otkupna nagrada 4. septembarski salon mladih 1989. Beograd, Otkupna nagrada "Boj na Kosovu - šest vekova" 1989. Vranje, nagrada publike i druga nagrada žirija na izložbi "SVI"