Ivan-Vanja Milanović, profesionalni slikar, rođen je 02.06.1954. u Beogradu, gde i sada živi i radi.Svoju prvu samostalnu izložbu održao je, sa svojih 14 godina, u Domu kulture “Vuk Karadžić” i u Miloševom amamu. Čudo od deteta, od tada do danas, izlagalo je na 28 samostalnih i 136 zajedničkih izložbi. Njegovim platnima divili su se likovni sladokusci u Parizu, Rimu, Beču, Minhenu, Stokholmu, i u još desetak evropskih gradova. Oreol slikara buntovnika stekao je opirući se konvencionalnom shvatanju slikarstva. Njegov zaštitni znak su bogati koloriti i razigrani potezi. Platna su rasterećena detalja. Oni su bitni i prisutni samo kada su u funkciji ideje. Teško je izdvojiti bilo koju od jednako prelepih slika, ali ono čime se ovaj vrsni majstor odlikuje ostavljamo publici da na svoj način doživi, blistavi slap svetlosti i snagu kičice koji odlikuju njegova platna.

Vladan Micić Lepota boja i oblika Savremenoj likovnoj kritici ime grafičara i slikara Vladana Micića vrlo dobro je poznato. Od prvog značajnog priznanja (nagrade za grafiku na Oktobarskom salonu u Beogradu 1973.), preko studijskih boravaka i usavršavanja u Belgiji, nagradnog studijskog putovanja u SSSR i Mađarsku, zatim prijema u Kraljevsko udruženje slikara i grafičara u Londonu, pa sve do brojnih samostalnih nastupa u zemlji i inostranstvu, Vladan Micić je svojim neprestanim radom podjednako nizao uspele radove i pohvalne kritike koje su, očekivano, pratile takav rad. Među tim stručnim komentarima, većina je sa neskrivenim simpatijama ali i sa jasnim argumentima ″branila″ čvrstu poziciju Micića kao izuzetnog poznavaoca i majstora grafičkih veština. S druge strane, u njegovim grafičkim ostvarenjima na početku je dobro uočena jedna netipično raskošna i maštovita skala motiva, tema i oblika, naravno vrlo lično doživljena i osobito profilisana. Svi elementi sa kojima je Micić gradio svoje grafičke celine organizovani su rukom i okom čoveka koji poseduje izuzetan osećaj za matriju kojom radi, kao i zavidan stepen imaginacije. Svakako da takav umetnik nije težio ka tome da stvori dela koja su dekorativna per se, već da komponuje i oblikuje svoj rad tako da posmatrača navodi ne samo na radost estetičkog doživljaja, nego i na misaono ″unošenje″ u delo, kako bi se ostavio prostor za postepeno isčitavanje višeslojne sadržajnosti Micićevih slika i grafika. Autor je uspeo na svojstven način da pomiri u sebi vrsnog grafičara i impulsivnog slikara. Repertoar njegovih slika je izuzetno bogat i kreće se u simboličko-arabesknom i eterično-magijskom svetu ratnika, strelaca, bikova, konja, kupačica... U sadržinskom smislu većina tih oblika je vezana za ljudsku figuru koja se na različite načine, ali gotovo uvek u imaginarnom prostoru, prepliće sa nekoliko elemenata koji su u direktnoj vezi sa samom idejom slike. Kao izuzetan slikar i grafičar, koji je na našoj umetničkoj sceni nekoliko decenija, Vladan Micić je zaslužio da se u pregledima našeg slikarstva nađe uporedo sa najpriznatijim umetnicima današnjice.

Vladimir Veličković rođen ( rođen u Beogradu 1953.god. ) je jedan od najeminentnijih srpskih slikara. Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. godine do 1963.- god. bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli seu Paruz 1966. godine. Za profesora na Ecole Nationale Superieure des Beaux Arts u Paruzu je izabran 1983. godine i na tom mestu ostaje do 2000. god. Za člana Srpske Akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. god.Odlikovanj je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, commandeur dans l orde des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike. Izabran je 2005. god. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (fr Academie des beaux arts ) u odeljenju za slikarstvo a 2007. godine je odlikovan francuskim Ordenom viteza legije časti. U slikarstvu Vladimira Veličkoviča, negativnost ne može da bude prolazan trenutak u jednom večitom kretanju, neophoda karika neke dijalektike koja bi predstavljala definiciju celol lanca. I to sa razlogom, jer ona izražava kvintisenciju, neprevaziđenu apsolutnost svake realnosti. Ona se apsolutno stapa sa nagonom smrti. Jedno jeste drugo. Nema, dakle nikakve nade da izađe iz svojih okvira i da se istovremeno očuva, jer umetnikova negativnost epifanijunajavljenog savršenstva. Negativnost ne priprema neku hipotetičnu buduću pozitivnost: ona je prošlost, sadašnjost i budućnost. Smrt ne formuliše propileju večitog Života, patnja ne vodi u spasenje, zlo nije priprema za dobro, tortura ne proizilazi iz teorije o vedroj budućnosti- Veličkoviću ništa nije toliko strano kao mentalni svet katoličke teologije.

Njardi Vlado, Rođen je 16.juna u1966. godine u Vrbasu.. Završio školu za dizajn, grafički odesek u Novom Sadu. Bavi se crtežom, slikarstvom i dizajnom. Član ULUS-a, član UPIDIV-a, član Udruženja likovnih umetnika Vrbasa, član kluba likovnih umetnika društva za Rusinski jezik književnost i kulturu sa sedištem u Novom Sadu, član Ex-libris društva Vojvodine, član kulturno prosvetnog društva "Karpati" iz Vrbasa. Umetnička dela su mu zastupljena u jedinstvenim muzejima i galerijama kao i privatnim i javnim zbirkama i kolekcijama širom sveta. Za svoj umetnički rad je bio više puta pohvaljen i nagrađivan. Izlagao samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu preko sto pedeset puta. Važniji projekti : 1992 - Jedan od osnovača umetničke kolonije "Zemlja". Autor vizuelnog spota "Slikar RTS TV NS. autor međunarodnog mejl art projekta "No embargo for arts" ("Bez embarga na umetnost"). 1995-1998.- Scenograf na više dokumentarnih i igranih filmova. 1996. Autor međunarodnog mejl art projekta "66666 Project". 1997.- Autor međunarodnog mejl projekta "My color" ("Moja boja"). Osnivač i umetnički direktor međunarodne umetničke kolonije " Njardi". Autor više instalacija i performansa.