Šandor Šlajf je rođen 26.6.1951. god. u Bečeju. Srednju mašinsko-tehničku školu završio je u rodnom mestu, da bi mašinski fakultet upisao u Novom Sadu, ali nije diplomirao. Slikarstvo je dugi niz godina učio kod akademskog slaikara Viktora Škrabanja. Profesionalno, slikarstvom se bavi 25 godina. U Novi Sad prelazi 1997. godine. Član je ULUV-a i ULUS-a. Statutslobodnog umetnika stekao je 2002. godine. Do sada je imao 65 samostalne izložbe i preko 150 kolektivnih izložbi. Šlajf dolazi iz onog prostora (sa dna bivšeg Panonskog mora), koji ima jednu posebnu faunu i floru, ima posebne motive, kultove. Među njima je jedan izraženi mitski respekt, jedna ekstaza, poetska ekstaza upućena mitskoj životinji: konju... Taj mitski konj se kod Šlajjfa pojavljuje kao jedan prelep cvet ravnice, koji ulazi u sam kod, u sam pojam u atmosferi širokog podneblja. On poput kakvog duha lebdi ili jezdi kroz prostore tog ravaničarskog, izduženog, tajanstvenog i pomalo zamagljenog i zatajenog ravničarskog prostranstva, i mi ga tako doživljavamo. Doživljavamo ga gotovo s jednom antropogenom identifikacijom. Ovde se događa ono što se u umetnosti često može videti i sresti, da je životinja simbolična zamena za neki smisao ili sadržaj, koje je vezano za ljudsko biće i njegovo iskustvo... One potiču od jednog kompletnog intelektualca kao što je Šandor Šlajf, jednog čoveka koji je potpuno emancipovan kao ličnost, i to kao privatna ličnost, kao javna ličnost i kao umetnik. Izgradio je jedan apsolutno određeni pogled na svet, koji se naravno projektuje kroz ono što se radi u umetnosti. Taj odnos prema umetnosti ima svoju eminenciju bez obzira koliko ona bila s jedne ili s druge strane osporavana ili glorifikovana...Treba prići i osetiti rezonancu. To je sve što Šandor Šlajf želi od onih ljudi za koje radi i slika.

Saša Pančić (1965) diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1989), a postdiplomske studije crteža završio na istom fakultetu (1992). U statusu samostalnog umetnika je od 1989, član ULUS-a od 1988, a njegovpresednik je bio od 2007. do 2009. Član je Academie Europeemme des ARTS A.S.B.L. ( Section Grand-Ducde Luxembourg) od 2004. Samostalno je izlagao u Beogradu, Sofiji, Varni, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kotoru, Baru, Laponiji (na Internacionalnom simpozijumu skulpture, 2006), u Velikom Trnovu (Internacionalna grafička radionica, 2005), Plovidbu (Internacionalni litografski studio,2004), u Sićevu (na Internacionalnoj koloniji, 2004), a kolektivno u Grožnjanu (Istra), Moskvi ( Međunarodno bijenale grafičkog dizajna, "Zlatna pčela", 2006), u Beču (Vienna Fair, galerija "Zvono", 2005),u okviru Iwano projekta III ( Novi Sad, Beograd, Banjaluka, Pula, 2002), u Galeriji " Cvjijeta Zuzorić", Beograd (" Crtež i mala plastika", 2002). Slike Saše Pančićs, ma koliko se na prvi pogled za posmatranje nudile kao artikulacija konstruktivističkih elemenata, predočavaju ono iskustvo kao strukturnu egzistenciju samog dela. Uz to, ma koliko na prvi pogled izgledalo da su ona nastala upotrebom "neumetničkih" pomagala, mernih instrumenata i sličnog, njihova egzistencija proizilazi iz zanatskog rada u strogom smislu. Pre svega, tu se slično primeni čistog pigmenta sa jajima, onoga što nam je u tehnološkom smislu poznato iz klasičnog iskustva slikanjaikona, do konačne fakture dolazi slikanjem u slojevima. Rezultat je, po pravilu, neko konkretno biće slike, na kojoj njen autor insistira ne na odnosu formi, već na odnosu površina, utoliko što se ne poziva na već postojeće iskustvo u kojem je svako mišljenje predmetno. U tom ukidanju forme, na paradoksalan način, Saša Pančić dominantnu ulogu daje liniji.

Sergej Aparin Rođen 1961. godine u Voronežu, Rusija. Završio Art institut u Voronežu 1981. god.ine. Od 1991. živi i radi u Beogradu. Iz pregoleme zemlje na Istoku, koja se raspadala kao planetarna gromada, prispeo je Sergej Aparin u premalenuzemlju na Balkanu, zgrbljenu uz nekadašnji carigradski drum, a koja se tih dana, ružno i kukavno, već raspadala kao karikatura, u krvi i blatu. Stigavši pre petnaestak godina u naš vilajet zahvaćen besovima, ovaj slikar-tajnotražilac je, igrom istprijskih reminiscencija, nehotice podesetio da su pre gotovo tri stoleća, u stihijnim seobama, desetine hiljada Srba otišle u Rusiju, u svoj sudbinski, beskrajni plavi krug sa zvezdom. U opštem raspamećenju i rasulu, u haosu i rasturu, u krševinama i fantomima jedne zemlje na izdisaju, ovaj tankoćutni i smerni čovek, uspeo je da sačuva svoju osećajnost, svoju nadarenost i svoj intelekt, maštarski se izdigavši iznad mutljaga svakidašnjice. Satkan od fine duhovne građe , samotarski se posvetio onoj vrsti slikarstva koje nastaje iz maštarstva i odbija da se podanički povodi za hirovima i novotarijama. Čeznutljivim sanjarijama uporno prizivajući svoje hiperborejske vedrine, Aparin je slikajući izmaštao bajkoliku i zaumnu sagu sa snažnim uplivom iracionalnog i nesvesnog. Čak se pri tom nije ustezao da plodove folkolrne uobrazilje dovede u vezu sa tvorevinama moderne tehnologije. Na takvom sinkretičnom spoju nastali su nadrealistički oblici ovog slikarstva. Kao da je neki mesečar leteo beskrajem i potom nam ponudio snimke svojih frenetičnih vizija.

Stevan Knežević (1940 - 1995) bio je srpski slikar, skulptor, grafičar i performans umetnik. Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Do 1991. godine je imao 12 samostalnih i 129 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i desetak vrednih nagrada za svoje delo. Njegova likovna zaostavština rasuta je po privatnim zbirkama i mnogim muzejima, o njemu se mnogo govorilo i pisalo. Bio je važan predstavnik beogradskog kruga grafičara i protagonista fantastičnih likovnih sklopova.

STOJAN MILANOV Rodjen 1963.godine u Beogradu.Od 1985.godine profesionalno se bavi slikarstvom,clan ULUPUDSA,samostalni umetnik.U tematskom smislu preokupacija su mu ljudska figura, pejzaz,urbani pejzaz,tehnika ulje na platnu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ucesnik je vise kolektivnih izlozbi. Samostalne izlozbe; Galerija Dar-Mar,Beograd,2004.god Simic New Renaissance Gallerie,La Jolla,California,2004.god. Galerija Progres ,Beograd,2005.god. Galerija, Singidunum,Beograd , 2009.god Galerija, Helena, Beograd 2009. Od 2006. posredstvom galerija “Accents of colour” i “Mediterraneo ,Casa del Arte”,prisutan sa zapaženim uspehom ,na sajmovima umetnosti u Velikoj Britaniji. Naredna samostalna izložba ,biće postavljena u galeriji Srpskog kulturnog centra u Subotici ,u junu ove godine. nagrade; “Artist of the year”-Simic Galleries,California, 2005. Prva nagrada za slikarstvo na konkursu “I bi Tesla”,centra za kulturu i razvoj umetnosti’Lira”,Beograd 2006. Slike Stojana Milanova nalaze se u mnogim kolekcijama sirom sveta. Zivi u Beogradu. www.stojan-milanov.com

Rođen 24.maja 1934.godine u Strumici, Makedonija. Akademiju za likovne umetnosti, odsek slikarstva završio 1958. godine u klasi prof. N:Gvozdenovića, u Beogradu. Postdiplomske studije- kod istog profesora - 1960. godine. Član ULUS-a od 1960. godine i od tada učestvuje u javnom likovnom životu. Učestvovao je na preko stotinu pedeset zajedničkih izložbi a više puta na izložbama humanitarnih svrha (karaktera). Učesnik je u radu više likovnih kolonija: Strumička internacionalna likovna kolonija (više puta), Likovna kolonija Velušina (Bitola), Likovni susreti "Skadarsko jezero" ( Rijeka Crnojevića ), na " Borovoj glavi" , na Zlatiboru, u Kikindi... Studijska putovanja: Italija, Francuska, Engleska, Brisel, SSSR, Egipat, Bugarska. Bavi se pedagoškim radom. Veći broj radova me se nalazi u vlasništvu ustanova, galerija i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Nagrade: - Nagrada za slikarstvo na izložbi mladih, 1960.godine u Beogradu, - Otkupna nagrada ULUS 1975. godine - Prolećna nagrada za slikarstvo likovnih i primenjenih umetnika Zemuna 1985. godine. Živi i radi u Beogradu. Stojan Pačov je nesumnjivo pravi izdanak vrsnih makedonskih kolorista i jedan od najznačajnih predstavnika intimističke striuje u našoj savremenoj likovnoj umetnosti. Već tri i po decenije slika opore, ogoljele pejzaže makednoskih polja duvana, mrtve prirode sa arhaičnim predmetima toga podneblja (korpe od pruća, čabrice, stari kantari, plodovi, tiganji, đugumi i dr.) Kolorit Stojana Pačova se kreće u jednoj lepezi zemljanih boja, od zlatno žute i okera do smeđih i umbre, ali sa izuzetno rafiniranim tonskim i valerskim prelazima. U tim finim kolorističko-valerskim tkanjima Pačov traži neka arhetipska značenja svega što slika, neku metafizičku formulu postojanja, trajanja i opstajanja čoveka i duha na ovim uvek nemirnim prostorima. Iako je njegovo slikarstvo intimističko po stilskoj, kolorističkoj i psihološkoj vokaciji, ono je i refleksivno i asocijativno u značenju jedne vizantijske tradicije i duhovnosti.