Ljubinka Jovanović Mihailović je rođena 1922. godine u Beogradu. Od 1952.godine živi i stvara u Parizu. Slikarka Ljubinka Jovanović Mihailović pripada onom ekskluzivnom krugu umetnika koji su, na prekretnici četrdesetih i pedestetih godina ovog veka, inicirali sudbonosni proces promena, oslobođenja i modernizacije jugoslovenskog slikarstva. Autentična članica "zadarskih komunara" Ljubinka je delila sudbinu skoro svih njenih članova. Hodeći rutom Beograd-Zadar i jadransko primorje - Pariz, u kratkom periodu od 1947. godine do sredine pedesetih godina, Ljubinka Jovanović Mihailović ostvaruje dinamičan razvoj i čitav niz promena u svom slikarstvu. U Ljubinkoinom slikarstvu uočljiv je specifičan asocijativno naznačen sadržaj. Zapravo, sistemom svedenog znakovlja i vizuelnih simbola, umetnica se večito seća svog zavičaja, Srbije, Kosova, srednjovekovne arhitekture, manastirskih fasada sa karakterističnim lučnim prozorskim otvorima, izgleda pravoslavnih ikonostasa, jednostavne zabatne sheme seoskih kuća, pejzaža...

Ljubodrag Janković Jale rođen je 1932. godineu Pirotu. 1954. godine je diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u klasi professora Vinka Grdana. Godine 1962. izabran je za asistenta na odeseku Primenjenog slikarstva na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a pet godina kasnije je izabran za docenta ( na predmetu Večernji akt ). Član ULUPUDS -a je postao 1957. godine a u članstvo ULUS-a je primljen 1961.godine. Pored niza samostalnih izložbi učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bio je redovni profesor ( na predmetu Akt ) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Tiho, prirodno zrenje prožima slikarski i crtački opus Ljubodraga jankovića Jaleta, koji predstavlja apologiju telu plodnosti i rađanju, svečanu zahvalnost svetu što, uprkos svemu, postoji. Jaletova neumorna istraživanja u domenu slikarstva naznačena su najpre u njegovim delikatno tretiranim crtežima, te u pedesetak grafika, uglavnom bakropisa, ponekad kombinovanih sa akvatintom. Jaletova estetička i etička vizija uvek računa sa ljudskim telom kao središtem corpus mundi. Ljudska figuraje Jaletu uvek bila u kokusu i do danas Jale je se nije odrekao. Telo je za ovog umetnika svemir, bazična, primodijalna forma. Jale na svojim slikama zasniva jednu posebnu antologiju deformacije. Njegovi ženski aktovi sa svim svojimdeformacijamai akromegalijama,sa svojim disporoporcijama,punim i senzualnim, neiscrpan su izvor suštinskih likovnih i plastičnih informacija. Tajna Jaletova jeste u vizuelnom panteizmu uhvaćenih formi, u osetljivom chiaro-scuru, u jednom snažnom baroknom bujanju pramaterije ženstvenosti. Moćan unutrašnji dinamizampreobilnog i uzbudljivog Jaletovog rukopisa upisuje se u materiju njegove slike. Hromatizam je veoma diskretan,podređen plavoj ili oker dominanti. Preovlađuju ružičasti inkarnat, biserno plavetnilo, žuti oker, boja cigle i ustajalog meda, preplanuli karmin, kobaltna modrila, beli cink i tamno zelenilo. Sva ta Jaletova osobena kolostička muzioka, budi sećanjr na intiutivne vizije jednog elementarnog sveta sna.