Naslovna Galerija Autori Antikviteti Vesti O nama Moj Rams

Kontakt

Pretraga

upiši ključnu reč

Tehnika

Akvarel
Kolaž
Pastel
Skulptura
Tempera
Ulje
Vitraž

Pravac

Barok
Ekspresionizam
Hiperrealizam
Impresionizam
Moderno slikarstvo
Nadrealizam
Naiva
Realizam
Simbolizam

Motiv

Akt
Autoportret
Figura
Marina
Mrtva priroda
Pejzaž
Portret
Veduta

Cena

od - do €:


-

Informacije

Dostava i isporuka

Osiguranje

Kontaktirajte nas

AUTORI
A - B - D, Dž - Đ - G - J - K - L, Lj - M - N, Nj - O - P - R - S, Š - T - V - Z, Ž
Đ:
Đorđe Odanović

Đorđe Odanović (1956) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Odsek fotografija (1986), i magistrirao na istom fakultetu (2000). Radio je u Etnografskom muzeju od 1988. do 1998. kao fotograf. Od 1998 godine radi na Akademiji umetnosti Novi Sad, na grupi za fotografiju, u zvanju van.prof.od 2006. izlagao je na dvadeset samostalnih izložbi. Učestvovao je na više od osamdeset grupnih izložbi u Srbiji, eks-Jugoslaviji i inostranstvu. Vodioje radionice za studente u Firenci 2005, 2006,2007. i Makedoniji 2007,2008,2010. Nagrađivan je devet puta u Srbiji. Odanovićeve fotografije su u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Muzeju grada Beogradai privatnoj kolekciji, Pariz.

Đorđe Beara

Đorđe Beara, rođen je 13.12.1955. u Stanišiću. likovnu akademiju završio je u Novom Sadu 1982, član SULUV-a do 2002. godine. Član ili simpatizer lige, reformista, DSS, SRS, SPS i drugih parlamentalnih i vanparlamentalnih stranaka. Samostalno izlagao na preko 30 i kolektivno na više od 100 izložbi u zemlji i inostranstvu. Za svoj rad više je puta nagrađivan. Bez sumnje, Đorđe Beara je naslikao više i prodornije naše svakojake prolznike, gubitnike, radojake, ljude u futroli, večito prisutne građane na uviđaju, dokločare, bekrije, nego bili koji slikar u novosadskom krugu. Uvek je i kada su pomno i izazovno maskirani, ti njegovi likovi imali onu tajanstvenu, nadrealisti bi rekli: najnajniju začkoljicu po kojoj ih, namah, možemo prepoznati, izdvojiti, atribuirati. Njegova raspamećena palata i jegovo naoko neuračunljiva linija boje, najčešće, sugerišu orgastičko slavlje koje, i u ovima našim sumornim tišinama (Miša Popović), osvetljava radosno, ipak pobednički. Aktovi Zore petrović Cileta Marinkovića čista su naiva u poređenju s ovim Beoarom koji, a žestoko u fazonu ekspresionizma, otkriva kosmički ritam na neuračunljivim grudima leve njegove nimfomanke, a ljude u prolazu slika besprekorno: maske ih, srećom, ipak odaju. Te Bearine žurke, riblje čorbe, svetkovine našeg očaja i slepog još uvek zaborava, te uhvaćene ribe i premlaćene mačke, te face s kojima se mimoilazimo a one nam se vraćaju kao sudbina sama , te zastave i ti znaci ipak vlastitog vazduha, ti raskrečeni udovi nekadašnjih vlastelinki i ta večito spiralna, furiozna i po mnogi čemu jedinstvena čigra jedne bradavice, -sve je to u funkciji žestoke sugestivnosti: Beara nas vidi ovaploćeno, iskosa, svakad ironično. Jedan od najtemperamentnijih naših slikara sad već srednje generacije, već nekoliko decenija, posmatra nas unezvereno, ne pripadajući nikome, zaboravno, čak romantično: nikada nismo tako orno i sa nepojamnim oreolima oko glave, oreolima dužnosti, možda, izgledali kao na tim tzv.prolazničkim panoima jednog slikara koji se najdarovitije od svih troši. I u draguljima i bescenju našeg izgužvanog života. Ostale atribute već uveliko možete, po volji, da pronađete na Bearinim kompozicijama.

Đorđe Lazić Ćapša

Đorđe Lazić, rođen je u Sremskim Karlovcima, 29.08. 1954. god. Potiče iz stare karlovačke porodice, doseljene u Belikoj seobi Srba, 1690. godine. Završio je u Novom Sadu Mašinsku srednju školu i Akademiju umetnosti, vajarski odsek, u klasi prof. Miluna Vidića ( 1986. ). Član SULUV-a postao 1986. god. Bio je presednik tog udruženja (1992 -1995 ) i u tom svojstvu pokrenuo List, informativni bilten ove asocijacije. Zajedno sa Žarkom Dimićem osnovao je Kulturni centar " Karlovačka umetnička radionica" i 1990. angažovao se u formiranje prve javne galerije u Sremskim Karlovcima. Zaslužan je i za obnavljanje Karlovačke kolonije koja jod 1993. deluje pod nazivom Podunavska likovna kolonija. Učestvovao je 1994. godine i u stvaranju Sremskokarlovačke likovne kolonije akvarela i crteža, sledeći time tradiciju sa Prve crtačke škole kod Srba, koja je u Karlovcima postojala od 1809 do 1849.. godine, Grafički oblikuje i likovno uređuje časopis Krovovi i sva izadanja Kulturnog centra. Likovno je osmislio marketinška rešenja za manifestacije 300 godina Seobe Srba (1990), 150 godina Srpskog narodnog pokreta (1998) i 300 godina Karlovačkog mira (1999). Svoja umetnička dela, skulpture i slike predstavio je na deset samostalnih i više kolektivnih izložbi. Crpeći inspiraciju iz vekovnog života Vojvodine, svoje skulpture stvara od zemlje, drveta, pleve, trske i prirodnog pigmenta, uz pomoć vode i vatre kao tehnoloških elemenata. Dobitnik je Nagrade grada Karlovca za 1997. godinu, ua stvaralački rad u oblasti vajarstva i slikarstva, kao i za izuzetan doprinos razvoju likovne umetnosti u gradu. Prve nagrade su mu pripale u akciji Skulptura u slobodnom prostoru i za tapiseriju sajamske prezentacije Ateljea 61. Đorđe Lazić Ćapša je izuzetan pejzažist, možda ponajbolji u generaciji. I to umeće čini njegov pejzaž u akvarelu onim što u žargonu zovemo slikom. Ne samo laik će reći:ovo su slike. A to što je slikarska tehnika, ovoga puta akvarel, manje je važno.